Zabranjena veza

Raditi u velikoj advokatskoj firmi u centru Beograda bilo je izazovno, ali i nezamislivo dosadno dok nisam upoznao Anju. Ona nije bila samo nova sekretarica; bila je oluja koju nisam mogao da ignorišem. Svaki njen pogled, svaki osmeh, nosili su u sebi neku tajnu kojoj sam želeo da pristupim.

Anja je imala oko trideset godina, dugu crnu kosu koju je nekada puštala da joj slobodno pada niz ramena, a nekada vezivala u elegantan rep. Njene oci, sive i prodorne, kao da su čitale sve moje misli i skrivene zelje. Nosila je uske pantalone i bluze koje su naglašavale njene vitke obline, ali bez preterane provokacije – savršena kombinacija sofisticiranosti i zavodljivosti.

Prvo smo komunicirali samo poslovno, ali vrlo brzo su razgovori postali duzi, ličniji. Jednog popodneva, dok smo ostali sami u kancelariji, osecao sam kako mi srce lupa brze. Ona se nasmejala, a ja sam video kako joj se obrazi crvene. Bilo je jasno da atmosfera postaje zategnutija.

“Zar ti ne smeta sve ovo, da se stalno krijemo?” pitala me tiho dok je prilazila mom stolu.

“Ne bih rekao,” odgovorio sam, pokušavajući da sakrijem uzbuđenje koje me je obuzelo.

Njene ruke su se nežno spustile na moj sto, a ja sam osetio miris njene kože i toplinu njenog tela. Bez razmišljanja, uhvatio sam je za struk i povukao k sebi. Naša usta su se spojila u strastvenom poljupcu koji je gasio sve sumnje i pravila. Svaki dodir, svaki pokret bio je kao električni udar.

Odveli smo se jedno drugom u tihi kutak kancelarije, gde nas niko ne bi mogao videti. Njene ruke su se zaglavile u mojoj kosi dok sam joj prstima lagano otkopčavao bluzu. Koža joj je bila topla i glatka, a ja sam uživao u svakom centimetru koji mi je pružila na uvid.

Kada je pala na sto, oboje smo zaboravili na svet oko nas. Njeni uzdasi su me dovodili do ludila, a ja nisam želeo da stanem. Svaki pokret bio je pažljiv i pun strasti, kao da želimo da zabeležimo ovaj trenutak zauvek.

Kako su minute prolazile, postajali smo sve odvažniji. Njene usne su istraživale moj vrat, dok su njene ruke milovale moju kožu. Bio je to ples dvoje ljudi koji su znali da je ovo zabranjeno, ali nisu mogli da se zaustave.

Naša veza je bila tajna, skrivena od pogleda drugih, ali svaki susret donosio je novu energiju i želju. Znali smo da možda nećemo imati sutra, ali smo se držali ovog sada, ovog trenutka koji je bio samo naš.

Kada je posao završio i svetla u kancelariji su se ugasila, ostali smo još neko vreme zagrljeni. Nisam mogao da zamislim kako bi moj život izgledao bez te zabranjene veze koja je donosila toliko strasti i života u svaki moj dan.

Anja je znala da je opasno, ali nije joj bilo stalo. Nije ni meni. Jer ponekad, najlepše stvari u životu su one koje nisu dozvoljene. I baš zbog toga, bile su još slađe.