Bio je to jedan od onih dosadnih, sivih dana u nasem braku. Jutro je proslo bez reci, a popodne je samo lagano klizilo. Suncani zrak koji je dopirao kroz prozor nije uspevao da zagreje atmosferu u kuci. Sedela sam na kaucu, gledajuci televiziju bez prave paznje, dok je moj suprug, Nikola, citao novine naspram mene. Izmedju nas dve tihe sobe, napetost je polako rasla.
Nikola me je posmatrao iz ugla oka, kao da je pokusavao da pronadje pravi trenutak da prekine tihu monotoniju. Osetila sam njegov pogled, topao, iskren i pomalo znatizeljan. Odjednom je ostavio novine na sto, ustao i seo pored mene. Ruke su mu se lagano naslonile na moja kolena, gladeci ih njezno, ali sa namerom. Srce mi je ubrzano zakucalo, a dosada je pocela da se topi.
"Znam da nam treba promena," rekao je tiho, zureci mi pravo u oci. "Zelim da ovaj trenutak bude samo nas." Nasmela sam se, osecajuci kako mi svaki njegov dodir probudjuje zelje koje su dugo bile skrivene ispod svakodnevnih obaveza. Ruke su mu polako krenule da se penju, prelazeci preko mog bedra sa finom ali odlučnom strasti.
Povukao me je sebi blize, a ja sam osetila njegov dah na vratu. Morao je osetiti kako mi se telo napinje, spremno da prigrli svaki njegov dodir. Njegove usne spustile su se na moj vrat, ostavljajuci vruce poljupce, dok su ruke samouvereno istraživale moju kozu ispod tankog materijala haljine. Polako je spustio ruku ispod haljine, dodirujuci me sa strascu koja je rastla iz trenutka u trenutak.
Osecala sam kako me obuzima zeljnost, duboka i iskrena, kao da smo ponovo pronasli jedan drugog, posle mnogo meseci tišine i rutine. Njegov dodir je bio odmeren, ali pun strasti, svaki centimetar tela odzvanjao je uzbudjenjem. Polako smo se povukli do kreveta, bez reci ali sa jasnim razumijevanjem. Svaki njegov poljubac bio je kao obećanje, a telo mi se prepuštalo svakom njegovom pokretu.
Oboje smo osetili kako nas dosada pretvara u vatru – strasnu, nemilosrdnu i neodoljivu. Njegove ruke su me vodile, a ja sam se prepuštala tom plesu zelje i ljubavi. Svet oko nas je nestao, ostajali smo samo Nikola i ja, upijajuci trenutke jedno drugog, svaki uzdah i svaki pogled. Sve je bilo jasno i savrseno, kao da se sve sto nije receno sada izgovara kroz nasu blizinu.
Dosada je nestala, a u njenom mestu rodila se nova snaga, novi zivot naseg braka. Jedan dosadan dan pretvorio se u noc koju necemo zaboraviti, noc kada smo se ponovo upoznali, kada je strast postala nacin da pricamo bez reci. I dok je jutro polako dolazilo, znali smo da nas cekaju novi dani, ali sada zajedno, sa novom toplinom u srcima.