Ponovo kao prvi put

Bio je to jedan od onih mirnih, obicnih dana, ali u nama je tinjala zeljа koja je cekala pravi trenutak da se rasplamsa. Posle deset godina zajednickog zivota, moj brak sa Marinom nije izgubio onu vatru sa pocetka, naprotiv – postao je dublji, puniji, kao vino koje stoji i sazreva.

Setajuci se po stanu, secao sam se nase prve noći zajedno, kako je sve bilo novo, uzbudljivo i pomalo neizvesno. Marina je uvek imala tu sposobnost da me iznenadi i da nasu vezu odrzi zivom. Tog dana, dok je sunce polako zalazilo, video sam je u dnevnoj sobi, obucenu u jednostavnu, ali savrseno iskrojenu belu kosulju koja joj je opasno otkrivala ramena i deo ledja.

Priblizio sam joj se lagano, a ona je okrenula glavu i nasmejala se onim pogledom koji je govorio: “Samo ti, samo sada.” Ruke su joj bile tople i blage, ali puna strasti dok su me lagano dodirivale po vratu. Poljubac je bio spor i dubok, pun secanja i obecanja.

Osecaj je bio kao da prvi put dodirujem njenu kozu, kao da otkrivam svaki njen deo iznova. Odlucili smo da zapocnemo noc sa malim ritualom – polako, bez zelje da se nesto ubrza. Odbacili smo sve maske i obaveze, prepustili se samo jedno drugom.

Uzimajuci je za ruke, vodio sam je ka nasoj spavaćoj sobi, gde su svetlost usporila, a atmosfera postala gustija od zelje. Svaki dodir je bio kao elektricni impuls – od vrhova prstiju do usana koje su pratile liniju njenog vrata, niz ramena, sve do mesta gde se njeno telo savijalo pod mojim.

Njena koza je mirisala na noc, na nasu ljubav i zelje koje nismo izgovarali recima. Osecao sam njenu toplinu i to kako joj se disanje ubrzava pod mojim dodirom. Ruke su nam se spojile, kao dve strune koje drhte u istoj melodiji.

Polako smo se skinuli, bez reci, samo uz pucketanje plamena u kaminu. Svaki pokret bio je detalj koji smo upijali kao retku sliku – njena figura osvetljena mekim svetlom, njeni prsti koji su se uvijali u moje kosu, njena usna koja je trazila moju.

Tada je usledio trenutak kada smo se potpuno stopili – kao da je vreme stalo i svet se svelo na nas dvoje. Strast je izbila kao vulkan, ali puna njezine mekoce i njezine snage. Svaki dodir, svaki poljubac bio je iznova kao prvi put, sa onom neukrotivom zelјom da se otkrije i da se da.

Nismo zurili, jer smo znali da je ovo nesto sto traje, sto nas spaja i sto nam daje snagu da budemo bolji jedno za drugo. Svaki trzaj tela, svaki uzdah bio je deo price koju smo pisali zajedno, na nasem jeziku ljubavi i zelje.

Kad je noc polako prelazila u jutro, jos smo se drzali, isprepleteni, kao da se bojimo da se razdvojimo izmedju snova i stvarnosti. Osecao sam kako me gleda, sa onim pogledom koji kaze: “Ponovo kao prvi put, svaki put iznova.”

U tom trenutku sam znao da nema nista lepse od nase ljubavi – da je ona veca od vremena, od godina, da je vecna i neugasiva. I tako smo, zagrljeni, zaspali, spremni za nove pocetke, za nove trenutke u kojima cemo se ponovo pronaci, ponovo otkriti i ponovo voleti, kao prvi put.