Noć bez dece

Kada su vrata automobila zveckala u daljini, ostavivsi nas same u tišini praznog stana, osetio sam kako mi srce brze lupa. Deca su krenula na vikend kod bake, a mi smo konačno dobili priliku da budemo sami – bez prekida, bez obaveza, samo nas dvoje.

Sanja je stajala u dnevnoj sobi, obucena u laganu haljinu koja joj je nežno pratila obline. Njena duga kosa bila je rasuta po ramenu, a oči su joj svetlucale od iščekivanja. Nasmejao sam se i prišao joj polako, uvucen u taj momenat koji je obećavao mnogo vise od obicnog vikenda.

Približio sam joj ruke oko struka i povukao je k sebi. Njene usne bile su tople i mekane kada su se spojile sa mojima u prvom poljupcu. Osecaj je bio kao da se prolece budi u meni, a svaki dodir bio je poziv na vise.

Ruke su mi klizile niz njena ledja, osecajuci glatku kozu ispod tanke tkanine. Polako sam joj otkopcao haljinu, gledajuci kako se njeno telo lagano opusta, prizivajuci strast koja se skupljala u vazduhu. Osecao sam svaki trzaj njenog daha kad sam joj spustio ruke na bokove, uvukavsi je jos blize.

Vodili smo se do spavace sobe, gde su svetla bila prigušena, a atmosfera savršena za ono sto je trebalo da usledi. Sanja je legla na krevet, a ja sam se nagnuo nad njom, gledajuci u njeno lice koje je odražavalo nestrpljenje i zelje.

Poljubci su postajali dublji, strastveniji, dok su ruke putovale kroz svaki deo tela, otkrivajuci i budeci svaki skriveni nerv. Osecaj topline između nas rastao je svakim trenom, pretvarajuci jednostavnu noc u vatrenu igru zavođenja.

Njene ruke su se spustile niz moja prsa, hvatajući me cvrsto, kao da me nece pustiti. Osecaj njenog dodira bio je poput struje koja je prolazila kroz svaki deo mog tela. Uzdasi su se stapali sa mojim, dok smo se potpuno predavali jedno drugom.

Telo mi je gorelo dok sam lagano spustao poljupce niz njeno vrat, grudi, sve do mesta gde smo mogli da se spoje u savrsenoj harmoniji. Svaki pokret bio je sinhronizovan, svaki dodir bio je izraz zelje i ljubavi koju smo dugo cuvali u sebi.

Noć je prolazila u tihom zanosu, u pokretima koji su nas spajali i oslobadjali. Bez dece, bez briga, samo mi – dvoje ljudi koji su pronasli put jedno do drugog u tišini i strasti.

Kad smo se konačno smirili, zagrljeni u toplini kreveta, osecao sam kako se jos vise volimo, kako je ova noc bila vise od trenutka – bila je potvrda nase veze, nase zelje i nasih srca koja kucaju u istom ritmu.