Prekovremeni rad

Raditi u velikoj korporaciji ima svojih prednosti, ali i mana. Moja najveca mana, a ujedno i opsesija, bila je moja sefica Valerija. Zena u ranim cetrdesetim, uvek besprekorno obucena u uske poslovne kostime koji su isticali njene obline, sa pogledom koji je mogao da probije dusu i oslobodi najskrivenije zelje.

Te veceri, dok su svi vec otisli kuci, atmosfera u kancelariji bila je teska, ispunjena tišinom i samo zvukom tastatura. Valerija je ostala da zavrsi neki hitan izvestaj, a ja sam se nasao pored nje, nudeći pomoc. Njena blizina izazivala je u meni neodoljivu zeljу, svaki njen pokret bio je poput poziva.

Pogledi su nam se sreli, a u njenim ocima video sam iskru koju ranije nisam primetio. Priblizila se polako, miris njenog parfema ispunio je prostoriju, a njena ruka je lagano spustila moju kosu sa vrata. Srce mi je ubrzano tuklo dok je njena dlan bio topao i miran, kao da me poziva na nesto zabranjeno.

Bez reci, povukla me je ka sebi. Njene usne bile su meke, ali neodlucne, kao da cekaju moj znak. Poljubio sam je strasno, osecajuci svaki njen uzdah, svaki nemiran trzaj tela koje je pozivalo na vise. Njena ruka je spustila dugme na mojoj kosulji, otkrivajuci kozu koja je trnula od dodira.

Kancelarija je postala nas svet, mesto gde nije bilo pravila ni granica. Njene usne su se spustile niz moj vrat, ostavljajuci tragove zelje, dok su se njene ruke igrale sa mojim telom, otkrivajuci svaki skriveni deo. Osecao sam kako se njeno telo prilagodjava mom, snevsi nas dublje u vrtlog zelje.

Skinuli smo sakoe i kosulje, ostajuci samo u donjem vesu koji je vise smetao nego sto je pomagao. Njeni prsti su me vodili, a svaki pokret je bio kao muzika strasti. U njenom zagrljaju, vreme je stalo, a svet oko nas nestao.

Lezali smo na stolu, hladna povrsina kontrastirala je toplini naseg dodira. Njene usne su vec bile na mojim grudima, a ruke su joj se spustale niz bokove, hvatajuci me cvrsto, kao da me nikada nece pustiti. Njena koza je bila glatka i vruća, a svaki dodir probudio je novu eksploziju osecaja.

Dok su njene usne pratile liniju mog vrata, njeni prsti su se spustili jos nize, izazivajuci me da jos vise zelim njenu blizinu. Svaki pokret, svaki uzdah bio je kao poziv da izgubimo kontrolu i prepustimo se potpunoj strasti.

Na trenutak smo zastali, gledajuci se u oci, razumevajuci da je ovo vise od igre. Bio je to trenutak kada su dve zelje spojile svoje puteve, stvarajuci vatru koja ce goreti dugo nakon sto svetla u kancelariji budu ugasena.

Ponovo smo se spojili, u strasnom plesu tela i duse, dozvoljavajuci da nas svaki dodir vodi dublje u svet gde je samo nas dvoje postojalo. Prekovremeni rad te noći nije bio obaveza, vec poklon – trenutak u kome smo pronasli nesto sto je dugo bilo skriveno, a sada je blistalo u punom sjaju.