Brucoška noć

Ulazila sam u svet fakultetskog života sa uzbuđenjem i neizvesnošcu. Brucoška noc je bila vise od uvoda u studije – bila je to noc za proboj granica, za dozvoljavanje da me strast povede tamo gde razum nije mogao da stigne.

Prostorija je vrvela od mladih lica, osmesi su se smejali i ujedno skrivali nervozu. Muzika je tiho odzvanjala, ali u meni je vec gorela vatra koju nisam mogla da ugasim. Izmedju ljudi, primetila sam njega – Marka, visok, sa blago razbarušenom kosom i ocima koje su kao da su pricale price o nepoznatim zeljama.

Priblizio se tiho, sa osmehom koji je bio i poziv i izazov. “Da li hoces da mi pravis drustvo?” upitao je, a ja nisam imala hrabrosti da kazem ne. Njegova ruka se lagano spustila na moju, svaki dodir bio je kao elektricni impuls koji je prolazio kroz celo telo.

Izisli smo napolje, pod zvezdanim nebom koje je gledalo nase prve korake ka nepoznatom. Vetar je milovao moju kosu dok nas je on pritiskao uz zid zgrade, a njegove usne su nestrpljivo trazile moje. Poljubac je bio strastven, pun zelje i oceivanja koje sam dugo skrivala u sebi.

Njegove ruke su me lagano vodile, skidajuci sa mene sloj po sloj odbrane. Haljina je pala na pod, a hladan nocni vazduh je kontrastirao toplini naseg dodira. Svaki njegov pokret bio je savrseno uskladjen sa mojim, kao da smo plesali tajni ples koji je samo nas dvoje mogli da razumeju.

Lezeci na travi, zagrljeni, dozvoljavali smo da nas talasi zadovoljstva nosu daleko od stvarnosti. Svaki uzdah, svaki pogled bio je obecanje, zavet da ce ova noc biti samo pocetak necega sto ce trajati daleko duze od jednog trenutka.

Kad je jutro proslo kroz prozor, znala sam da sam promenjena. Brucoška noc nije bila samo pocetak studija – bila je pocetak nove mene, zene koja vise nije plakala od straha, vec je zivela zbog strasti i ljubavi koje je pronasla u nepoznatom.