Profesor i studentkinja

Bio je to jedan od onih kasnih popodneva kada svetlost kroz prozore fakultetske biblioteke pada na police sa knjigama, praveci zlatne pruge na drvenim stolovima. Profesor Marko, covek sa sedom kosom i prodornim plavim ocima, sedeo je za svojim stolom pregledajuci radove. Njegova karijera i autoritet na fakultetu bili su neosporni, ali tog dana nesto je bilo drugacije – osecao je kako mu srce brze kuca.

U biblioteci se pojavila Milica, njegova studentkinja, mlada i stidljiva devojka sa dugom tamnom kosom i kožom koja je svetlucala na svetlu. Dugo je razmisljala da li da zatrazi pomoc, ali na kraju je skupila hrabrost. Pristupila je stolu i tiho rekla: "Profesore, nisam sigurna kako da zapocnem rad na seminarskom."

Marko je podigao pogled, osmeh mu je blago obasjao lice. "Dodji, pomoci cu ti," rekao je i tada se nesto u njegovom glasu promenilo – postao je dublji, zavodljiviji.

Milica je sela pored njega, osecaj topline izmedju njih je rastao. Njihove ruke su se nezno dotakle dok joj je pokazivao kako da oblikuje uvodni deo. Osecala je kako joj svaki dodir izaziva trnce, kako joj disanje postaje teže. Profesor je pogledao u njene oci, pun strasti i teskobe, i tiho promrmljao: "Znas, ponekad znanje nije jedino sto treba da naucis..."

Bez reci, njihova blizina je postajala nepodnosljiva. Marko je polako prstom preao preko njene ruke, a potom joj uhvatio lice u dlanove. Usne su im se srele u prvom, neodlucnom poljupcu, koji je ubrzo postao sve strastveniji. Milicina tela je gorela, a profesor je osecao kako mu krv prokljuca.

Skoro nesvesno, povukao ju je bliže, pritiskao njen struk, dok su mu ruke klizile ispod tanke bluze. Milica je uzdahnula i pustila da je povede u svet zadovoljstva koji do tada nikada nije osetila. Njihovo spajanje bilo je kao ples – njezno, ali i strasno, kao da svaki pokret donosi novi talas uzbudjenja i bliskosti.

Profesor je sa paznjom i zeljom otkrivao svaki milimetar njene koze, dok je ona odgovarala na njegov dodir sa sve vise strasti. U tihoj biblioteci, daleko od pogleda drugih, njihova strast je postajala sve intenzivnija. Svaka izgovorena rec, svaki pogled i svaki dodir bili su prepuni značenja i zelje.

Kada su se njihova tela ujedinila u savrsenoj harmoniji, vreme je stalo. Milicin glas, tih i pun zadovoljstva, ispunjavao je prostoriju, dok je profesor sa zadovoljstvom pratio svaki njen uzdah. Bila je to noc kada su njihove uloge profesora i studentkinje prestale da postoje – ostali su samo oni, u trenutku strasti i zelje, povezani na nacin koji su oboje dugo cekali.

Kad su se konačno povukli jedno od drugog, disajuci hitro, pogledali su se sa osmehom koji je govorio vise od svih reci. Bilo je jasno da ce njihova tajna noc u biblioteci biti samo pocetak necega mnogo dubljeg i intenzivnijeg.