Hotel na planini

Bio je to onaj tip letovanja koje ne planiras, ali koje ti zauvek ostane urezano u secanje. Planinska kuca skrivena u srcu gustih borova, sa pogledom koji oduzima dah i hladnim vazduhom koji mami na dublje uzdisaje. Dosao sam sam, zeljno trazeći mir i beg od gradske buke, ali nisam znao da ce me tu zatekla mnogo vise od tišine.

Vec prvog dana, dok sam se smestao u sobu sa velikim prozorom okruzenim snegom, primetio sam nju. Bila je kao senka u dvoristu hotela, visoka i vitka, sa dugom kosom boje tamnog karamela koja joj je padala preko ramena. Njene oci, duboke i zagonetne, privukle su me kao magnet.

Sutradan, dok sam ispijao kafu na terasi, pridruzila mi se. Zvala se Lena, a njen glas bio je tih i topao, kao da krije neku tajnu koju sa mnom zeli da podeli. Razgovori su se nizali lagano, kao polako otvaranje latica cveta pod suncem, a atmosfera je postajala teska od neizgovorene zelje.

Vec te veceri, pozvala me je na zajednicki izlet do vidikovca, mesto gde se nebo miluje sa planinom. Hodali smo zajedno kroz sneg, ostavljajuci tragove stopala i osmehe koje nismo skrivali. Kada smo stigli, mesec je obasjavao njeno lice, a hladan vetar nije mogao da ugasi varnice koje su se rasplamsale izmedju nas.

Povukla me je blizu, njena ruka u mojoj bila je topla i sigurnost u toj divljini. Poljubac koji je usledio bio je sladak i nemiran, kao prvi snop svetlosti u zoru. Njene usne su bile mekane, a dah joj je mirisao na borove i ciste planinske izvore.

Vratili smo se u hotel tihim koracima, kao da se bojimo da probudimo noc. U sobi, svetlost je bila prigušena, a tenzija opipljiva. Lena je polako skinula jaknu, otkrivajuci savrsenstvo svoje koze pod mesecevom svetloscu. Svaki njen pokret bio je poziv, svaka linija tela prica o zeljama koje nisu smeli da cekaju.

Dodiri su postajali sve smeliji, prsti su istraživali putanju strasti, a njeni uzdasi su mi sluzili kao melodija koju sam dugo cekao da cujem. Spustili smo se na krevet, gde je vreme izgubilo svaki znacaj, a svet je postao samo nasa soba ispunjena vatrom.

Njene ruke su me vodile kroz svaki trenutak, a ja sam se predao bez rezerve. Strast je bila siroka i duboka, kao planinska reka koja ne zna za granice. Poljupci su se nizali na kozi, glasovi su se stapali u harmoniju zelje, dok su nas snene pahulje napolju podsecale na hladnocu koju smo zamenili toplinom.

Noc je prosla u vrtlogu, u zagrljaju koji je prkosao vremenu i prostoru. Kad smo se ujutru probudili, pogledali smo se sa osmehom koji je govorio vise od reci. Hotel na planini nije bio samo mesto gde sam dosao da se odmorim – postao je scena nase strasti, tajna koju cuvam kao najdragoceniji dragulj.

Ostao sam jos nekoliko dana, svaki dan ispunjen novim dodirima, novim uzdasima i jos dubljom bliskoscu. Lena i ja smo stvarali uspomene koje ce trajati, kao sto planina stoji nepokolebljiva, cvrsto i mocno. I tako, u hladnoci planinskog sveta, pronasli smo toplinu koja ce nas grejati zauvek.